ПРИЧА О ЛЕВОЈ РУЦИ
Била једном једна лева рука. Живела је близу десне руке. Питате се шта је ту чудно? Управо ћете сазнати!
Ова рука није поштовала правило да се за битније ствари користи десна рука. Увек се у све мешала. Једном је чак и ударила десну руку да она не би могла да ради, што се левој руци баш допало, јер би радила све послове. Дешавало се да лева рука само из радозналости омете десну руку у послу и тако уништи све. Било је пуно смешних, страшних и чудних ситуација у којима се као главни лик који уништава ствари појављује лева рука. Могу да вам испричам једну.
Био је леп и сунчан дан, десна рука је заједно са левом вежбала. Припремале су се за такмичење. Играле су одбојку против најјаче екипе у граду. Сви су се сложили да десна рука буде главна за ударање смеча и за сервис, а за враћање лопте може да помогне и лева рука. Неколико минута пре почетка игре десна рука је радила нешто, док се лева досађивала. Лева рука је мислила о разним стварима када јој је било досадно. Сада је, рецимо, мислила о томе како би било да је њен власник леворук. Тада се досетила нечега и рекла у себи: “Требало би да се потрудим да будем главна. Можда да повредим десну руку“. Тако је лева рука ударила десну усред меча. Њен власник је пао и повредио десну руку. Лева рука је неколико следећих дана била главна за посао. То јој је у почетку било забавно, а после јој је досадило. Сада је схватила како је тешко десној руци и одлучила је да је више не удара и не прави хаос. И даље није могла да престане са ометањем јер је њена радозналост остала, али се бар трудила да мање смета. Онај одмор је добро дошао рукама јер су научиле нешто.
И живеле су срећно једна лева и једна десна рука, увек заједно. Надам се да сте научили нешто из ове приче и да ћете поштовати све, чак и оне мање важне.
Сара Радивојевић, VI-1, ОШ „Ђура Јакшић“ Јелашница, Нишка Бања, Ниш, Србија
Ментор: Снежана Јовић
