Један свемирски дан
Кроз дубоке слојеве неба негдје пуно планета вреба. Тамо се сунце смије, а мјесец се иза планета крије. Са марамом од свемирске свиле играју небеске виле.
Мјесечев сјај обасјава тај свемирски крај. Звијезде су опколиле небо као да је неко непознат њихов свијет вребо. Узбуниле су се оне тад јер нису знале ко је ускочио у њихов тајанствени град.
Била је то узбуна мала која је сунце напоље звала. Сунце пожури тад да стигне пробудити град. Чекало је тако цијели дан док није дошло вријеме за његов сан.
Онда мјесец у помоћ ускочи сам да успава цијели град.
И тако протече један свемирски дан.
За Табла Фест 24
Сара Суљић, V, Прва основна школа Живинице, Живинице, Босна и Херцеговина
Ментор: Марица Ферхатбеговић
Друго место у категорији литерарни радови средњи узраст по одлуци Стручног жирија
