МОЈА МАМА
Има једна жена што ме дању грди
због прљавих патика, шоља ил’ што мрвим.
Ујутру за школу рано ме пробуди,
кад јој само минут тражим, она се наљути.
Кад се тужан с јединицом споро враћам кући,
због мене и школе, каже, глава ће јој пући.
Има једна жена која лепо крофне меси,
ако све не поједеш, боље ти је бежи.
Има једна жена што ме ноћу мази
и косу ми милује као ветар рани.
Пољупци к’о киша падају по челу,
волим је баш такву, веселу и смелу.
Можда вам све ово не бих писао сада
да та жена није моја драга мама.
Јер све што ми дању љутим тоном говори,
те тонове ноћу у песму претвори.
САВА РАДОВАНОВИЋ VΙ3, Литерарна секција „Разиграно перо“, ОШ „Миле Дубљевић“ Лајковац, Србија
Наставник – ментор: Соња Миловановић
