ЗЕМЉА
Знате шта је Земља? Она лопта која се врти по свемиру. Не би било ничега у свемиру, да нема Земље. Сада, да нема ње, не би било ни вас, ни мене, а нормално, ни овог састава. Ја обожавам мед. Да ли га ви волите? А не би било ни меда, ни пчела, ни цвећа да нема Земље. Када гледате са друге планете ту зелено-плаву лопту, толико је мала. У ствари, ако неко мисли да је Земља мала, није у праву. Све те животиње, биљке, инсекти, реке, мора, села, планине и оно најбитније људи – нису мали! На планети Земљи живим и ја, а већ ми сви причају како сам велики. Не бих ја овако велики могао да станем на нешто мало. Да ли знате да кад се Земља окреће, зграде се не окрећу? То је гравитација, јача је на Земљи него на Месецу. А то је већ велика ствар.
Реч земља има два лица, планета Земља и земља као што су песак, блато, зној, дедина мотика, корица хлеба… Да није Земље не би било земље. Чудно, али истинито. Знате ли да је Земља била празна без људи, без села, градова, континената? Били су само вулкани који су правили ерупције, стално су се тресли, само би настао пожар и угасио се. Тада је био рат између ватре и воде. То ме подсећа на причу мог деде како и он води рат са сунцем сваки пут кад изађе на њиву, без воде и хлада. Деда ме је научио да се земља поштује. Да се чува. Стално ми говори како нас земља храни. Као мали нисам разумео, али сам му веровао. Верујем му и сад, још више, јер често помажем деди и осећам шта земља значи ономе ко живи од ње. Али немају сви деду да им то објасни. Неко је загађује, а то јој смета и боли је. Само једна лименка, или још горе кеса, могу све да упропасте, и околину, чак и нас.
Ако неко мисли да земља није потребна нама, онда он није у праву. Земља нас храни, она нам даје живот. Узмите грумен земље у своју руку. Јесте, испрљаћете се, али ће вам се срце угрејати, јер то је живот!
