У мом шпајзу живе Маслац и Паприка и да не заборавимо госпођицу Џем. И да не заборавимо Пекмеза. Пекмез живи на првом спрату. Господин Паприка је жуте боје и живи на трећем спрату. Господин Маслац живи на четвртом последњем спрату. А госпођица Џем на другом спрату, она мирише на јагоду. Најгласнији од њих су Маслац и Пекмез.
„Мој црвени шпајз је у облику срца“, тегла Пекмеза каже на ручку. „Правила ме бака за унуче слатко!“ Маслац му каже: „Не брини се ти, дете ће да те смаже!“
Тегла Пекмеза каже Маслацу да ће дете ускоро да га смаже! Маслац се разљути, позове господина Паприку, пита га за комадић љуте паприке. Он му даде и пекмез је поједе. И толико му је било љуто да је кренуо да бљује ватру.
Нацентрирао је право на Маслаца и испалио комадиће ватре. Маслац каже: „Упомоћ!“ и сав се истопио. Након два сата Маслац се охладио и вратио се у нормалу. Онда Маслац и Пекмез узму да се гађају. Госпођица Џем повиче: „Без свађе у мојој кући!“ После пар дана су се помирили. Тада је дете појело пекмез и маслац, осетило љуту паприку и попило чај.
За Табла Фест 26
Сергеј Момчиловић, 1-5, ОШ ”Ћирило и Методије“ Београд, Србија
Ментор: учитељица Јована Марковић
Треће место за литерарни рад у првој категорији по одлуци Стручног жирија
