Софија Богдановић – Жирафко – јесен

ПОПЕЋУ СЕ НА ВРХ ПЛАНИНЕ Попећу се на врх планине, да са те велике висине, видим море и дубине! И у њима два ока плава, што ме ноћу буде, док свет мирно спава, немир ми само нуде. Попећу се

Прошетај мојом улицом Кућа је мојана крају града,читава улицамени је драга. Уместо асфалтакалдрма стоји.Камен до каменана сунцу блиста,моја улица је увек чиста. Пред сваком кућом,клупица сто

Попећу се на врх планине... Пробудио сам се уз звук водопада. Хук воде постаје све гласнији. Морам да променим јутарњи аларм. Мирис кафе ме дозива из кухиње. "Данас имам онај састанак", рекох жени