Божић је празник који нам увек доноси радост у домове. Сви ми православци тих дана постајемо једна велика породица у којој се Бог поново рађа. Ове године сам пожелела да изненадим тетку која живи у иностранству и посетим је за Божић.
У њеном дому све је већ било украшено и припремала се свечана трпеза. Кроз прозор сам посматрала веселе пахуље како падају на улице које су биле осветљене сјајем звезда. Она је хтела да га прослави по нашим обичајима уз неке мале измене. На Бадње вече заједно смо унели дрвце бадњака у кућу. Док смо вечерали, причали смо о томе шта за сваког од нас значи Божић. Тетка ми је говорила о томе како се у страним земљама уз овај празник везују и слатки мириси, свеће и сјај светиљки по улицама, али да нема тог топлог домаћег осећаја као код нас. Било јој је врло драго што сам дошла јер је имала прилику да поново доживи и осети како је то кад је породица заједно, са љубављу и вером, баш као што смо ми у Србији увек прослављали Божић. И ја сам се осећала чаробно тог дана, као да су сви ти тренуци били само моји и њени.
На крају сам схватила да није важно у ком месту прослављамо Божић, већ је његова суштина у љубави и заједништву. То је искуство које ћу заувек памтити.
За Осми таблин међународни божићни конкурс
Софија Драгићевић, oсми разред, OШ ,,Петар Николић” Самаила (општина Краљево), Србија
Наставник ментор Ивана Бабић
