Још увек оремо све наше њиве
Србија, отаџбина моја,
мала као цвет,
ја у њој, ипак, видим
цео свет.
Ту су њиве плодне
и воћке родне.
На ливадама стадо оваца
се бели, док пастир
своју песму дели.
Србија је моја кућа,
моја земља,
моја младост,
сва моја највећа радост.
Софија Лукић, 5-2, Литерарна секција “Насмејани анђели”, ОШ “Олга Милошевић”, Смедеревска Паланка, Србија
ментор Снежана Чаировић, професор
Специјална похвала за песму Међународни конкурс “Играле се делије”, Младеновац 2020. године
