Моја породица – моја слобода
На крају улице, кућа бела,
ту је моја породица цела.
Са мамом сваки трен је као сан,
она се о мени брине сваки дан.
Ту је и тата – глава куће,
често ми нешто лепо шапуће.
Тата ми увек прискочи у помоћ
и тако покаже своју моћ.
Са нама је и бака,
сваког часа ме грли и љубака.
Она ме чува од малена,
пази на мене свакога трена.
Моја породица, пуна слободе
и љубави,
свакоме осмех на лице измами.
Софија Лукић, 5-2, Литерарна секција “Насмејани анђели”, ОШ “Олга Милошевић“ Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
