Божић је дан кад свако од нас треба да буде срећан, али нажалост, неки људи немају могућност за то. Зато смо моја сестра и ја одлучиле да некоме улепшамо овај празник.
Док смо га ишчекивале с нестрпљењем, размишљале смо о томе колико смо срећне зато што имамо једна другу у добру и злу, али и да постоје деца којима то недостаје. Онда смо се договориле са својим пријатељима да сакупимо нешто новца за оне којима је потребан. Неки су о овој акцији разгласили по граду, други су ишли од куће до куће и сакупљали прилоге, трећи су припремали слаткише и топле чајеве и продавали на улици. Поред сакупљеног новца, донирали смо одећу и играчке које више не користимо.
На дан Божића однели смо све што смо прикупили у Дом за незбринуту децу и у Црвени крст. Када смо видели осмехе на лицима дечака и девојчица, схватили смо да се сав овај труд исплатио и то нам је била највећа награда. Остали смо још мало са њима и попричали. Када смо се вратили кућама, срца су нам била пуна зато што смо успели да их усрећимо.
Треба да будемо захвални на ономе што нам је Бог дао јер често и не знамо колико смо срећни што нам је пружен још један нови дан живота да га проведемо са својима.
За Осми таблин међународни божићни конкурс
Софија Милутиновић, VIII, OШ ,,Петар Николић” Самаила (општина Краљево), Србија
Наставник ментор Ивана Бабић
