Мала пијанисткиња
Живели једном један цар и једна царица са ћерком Зојом. Зојина мајка јој је још док је била беба свирала клавир и певала. Тако се родила њена љубав према клавиру.
Желела је да научи да свира што боље, али њен отац забрањивао јој је и терао да свира виолину.
Једног дана када јој родитељи нису били код куће, села је за клавир и међу нотама нашла композицију „Испуњена жеља“. Није писало име композитора. Уместо њега, писало је „свирај у н…“ Даље се није видело.
Засвирала је и док је свирала као да је клавир заједно са њом летео кроз царство све док није завршила. Налазила се испред једне куће. Ушла је и у кући је било композиција свих врста и свих композитора. На средини собе био је златни клавир на ком коју год композицију да је засвираш и где год да погрешиш, звучало је перфектно.
Када је хтела да се врати кући, није знала како. Сетила се шта је писало на нотама. Пошто није било написано до краја, нагађала је шта би „Н“ могло да значи. Најзад се сетила. „Свирај у назад!“, викнула је. Чим је кренула да свира, враћала се кући.
Зоја је боље проучила ноте и приметила малу девојку на дну.
Следећи пут када је била сама код куће поновила је то. Уместо девојке писала је јединица. Схватила је да може само три пута да оде на ово чаробно место.
Последњи пут када је отишла, није хтела да се врати. У царству је настала велика паника. Када је после пар дана, птичица ушла у кућу и рекла јој колико се брину њени родитељи, Зоја се одмах вратила кући.
Испричала је родитељима шта је доживела и где је била. Њен отац није желео да се ово понови, па је одустао од виолине и довео најбоље пијанисте да уче његову ћерку.
Зоја је постала позната композиторка и пијанисткиња и путовала је светом до краја свог живта.
Софија Поледица, IV-3, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак, Србија
Учитељица: Јелена Вемић
