Божја помоћ
У далекој земљи Срећонији већ је пао први снијег. То је за Деда Мраза и његове помоћнике значило да треба да почну са приремањем новогодишњих поклона за сву дјецу широм свијета. Радили су вриједно и напорно пуних 20 дана. Освануо је 31. децембар. Највреднији патуљци, Ацо и Ана су отрчали до штале да припреме ирвасе за новогодишњу ноћ. Међутим, када су видјели да је штала празна, да у њој нема ни ирваса, а ни малог ланета Срећка бризнули су у плач. Нијесу могли да вјерују шта се дешава. ПОМОЗИ НАМ БОЖЕ, викнули су у глас и наставили да плачу. НЕ СПОМИЊИ УЗАЛУД ИМЕ БОЖЈЕ, јасним гласом им се неко обрати. На тренутак се укочише од страха. Од велике свјетлости нијесу видјели ко је. ЗАШТО ТРАЖИТЕ БОЖЈУ ПОМОЋ, А НАСТАВЉАТЕ ДА ПЛАЧЕТЕ. ОБРИШИТЕ СУЗЕ И КРЕНИТЕ ЗА СВОЈИМ ИРВАСИМА. ВЈЕРУЈТЕ У ТО ДА ЋЕТЕ ИХ ПРОНАЋИ. НА ТОМ ПУТУ ЈА ЋУ БИТИ СА ВАМА И НИШТА ВАМ СЕ РУЖНО НЕЋЕ ДЕСИТИ.
Ацо је оклијевао да крене, али Ана је била упорна и успјела је да га наговори. Имају само неколико сати на располагању. Шта ако не успију?! Како ће се осјећати дјеца кад испод јелке не пронађу жељене поклоне? Ма, успјеће!! За Ану није било дилеме. Ниједна је препрека није зауставила. Савладала је све своје страхове, и од мрака и од дивљих звјери. Вјеровала је да је Бог са њима. Са друге стране, Ацо је био пун сумње и страха. Неколико пута је пожелио да одустане и да се врати, али је Ана сваки пут успјела да нађе начин да га убиједи и охрабри. Приближивала се ноћ. Обоје су били уморни и исцрпљени. Чинило се да ипак неће успјети у својој мисији. МОРАМО ДА НАСТАВИМО, говорила је Ана, иако јој је снага била на измаку. Попели су се на највише брдо. Иако нијесу осјећали своје ноге стрчали су срећни и насмијани, јер су у подножју брда угледали крдо ирваса. Одмах су препознали своје. Ирваси су потрчали према Ани и Ацу и појаснили им да су дошли у Долину ирваса како би Срећко научио да лети. Жељели су данас да долете назад, али нажалост Срећко још увијек није научио да лети, а они нијесу имали срца да га оставе. Са сузама у очима су замолили Ану и Аца да им опросте. Док су разговарали нешто пролетје изнад њихових глава. Шта то би?! Погледаше изнад себе и угледаше малог Срећка како весело прави пируете у ваздуху. Научио је да лети. Ацо и Ана су узјахали на ирвасе и сви кренуше кући. Тамо их је са нестрпљењем дочекао Деда Мраз и патуљци. Поклони су већ били спаковани у санке. Упрегли су ирвасе и кренули на далек пут. Треба обићи сву дјецу свијета. Ацо и Ана су се удобно смјестили. Покрили су их топлим ћебетом. Били су преуморни. Примјетили су неку свјетлост на небу. Загледали су се и видјели насмијано Божје лице како их поздравља. Задовољно су спустили главе и заспали чврстим сном. Ујутру су се пробудили у својим топлим креветима, а другови су им испричали како је протекла новогодишња ноћ и како је свако дијете добило жељени поклон.
За Осми таблин међународни божићни конкурс
Софија Ракочевић, IV разред, ЈУ ОШ ,,Алекса Бећо Ђилас“ Бијело Поље, Црна Гора
Ментор: Тања Ракочевић
Похвала у категорији литерарни радови средњи узраст