Софија Станковић – Дрво

ВАСКРССвануло је недељно јутроод свих јутара боље.На столу сто шарених јајакоје је офарбала моја мама.Шаре и боје осмех мамена све стране.Из траве зека скачеда чује дечији смех.На

Чудна ноћТе ноћи сјајне звијезде прекриле су модро небо, а ја сам се спремала за спавање. Ишла сам да припремим одјећу за сутра кад пођем у школу.Кад одједном јави ми се неки пискутави глас говор

КАД БИ ТАБЛА ИСПРИЧАЛАКад би табла причала, кад би осећати знала,тајно и шапатом кад би прави одговор дала.Табла и креда би дивне приче причале.Као старе саге о давно прошлим биткамаи јунацима ко