Моји снови, моја прича, мој свет… Када се све то споји, настаје чудесна бајка коју пише моја звезда чудесна.
Неки људи верују да су снови измишљена стварност, коју можемо да видимо тек када затворимо очи. Већина снова које сањамо, носи поруку са собом. Моји снови одувек су били маштовити, шаренолики и забавни, али однедавно су плави и звездани. У последње време сањам звезде, али не оне које трепере ноћу, већ ону једну, једину и јединствену. Сањам свој циљ.
Некада се запитам какве циљеве и успехе поставља и носи живот, али брзо престанем јер схватам да сам још увек безбрижно дете које верује у чуда и бајке. Моја звезда је посебна. Она зна да ми обасја прави пут, којим даље морам ићи. Тек онда када достигнем циљ, могу рећи да сам дотакла своју звезду.
На путу биће много стрмина, кривина, успона и падања, али није важно колико падам, већ колико брзо устајем. Борба за ову звезду није ни лака, ни кратка, а када напокон стигнем до ње, знаћу да сам тада сигурно успела у животу.
Свако има своју звезду водиљу, али је нико не види на исти начин. Ни чудесну звезду не можемо истински да дохватимо, али зато треба да верујемо у њу и да је бранимо од зла. У плавом, она је као Бог – не можемо да је видимо, али знамо да је ту, и да прати сваки наш покрет.
Кад затворим очи, моја јединствена звезда израња из плаветнила.
Зато је зовем плавом јер је чудесна као плавет неба!
За Табла Фест 25
Софија Живановић, VII-2, ОШ ”Васа Чарапић” Бели Поток, Београд, Србија
Наставница: Снежана Стојановић
