Кад душа заболи …
У твојим очима, осећам Спокој,
оазу мира, коју ми нико не може одузети.
Свака твоја суза, усталаса мирно море,
валове, што ломе,
свако срце, пред собом,
кад ме душа заболи.
Твој трептај ми ствара ноћ са пуно звезда,
почиње моје спокојно путовање,
које обасјава дубоко плаветнило у твом оку.
Када је мирно, плаво море, и када звезде заиграју,
знам да је Време… да
кренем.
Срна Марковић, осмо два, Литерарна секција „Насмејани анђели“, Основна школа „Олга Милошевић“ Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић