ТЕТКА МИ ЈЕ ЧАРОБНА
Моје детињство је ускраћено за љубав и топлину бака и дека. Зато ми је тетка Драгана прави драгоцени украс у животу.
Висока је и витка плавуша. Очи су јој смеђе и крупне, топлог погледа. Увек насмејано, узано лице озари просторију у коју уђе. Сигуран сам да би и Вас очарала. Иако је средњих година, воли да је модерна, па није чудно што јој је куповина страст. Обасипа ме чоколадама, слаткишима, ускршњим зекама, новогодишњим украсима… Пре неколико година заједно смо учили да возимо ролере на Ади. Смеjали се, падали, али и научили. Шаљива је, али њену духовитост у породици највише ја разумем. То што воли здраву храну, мени није проблем. Ипак, нисам сигуран да би вас понудио њеним „здравим” колачима. Понекад приметим, док гледамо филм, да јој тамна сенка пређе преко лица. Знам да дубоко у себи носи неку своју тугу и усамљеност. Тада је загрлим, спустим главу на њено раме и нежно пољубим.
Захвалан сам јој за сву ведрину коју уноси у мој живот. Обојила је моје детињство светлуцавим бојама рингишпила, лицидерских срца и свилених бомбона. Кад порастем, желим да јој будем пријатељ и ослонац.
За Табла Фест 24
Станко Вићановић, 7/1, ОШ „Бановић Страхиња” Београд, Србија
Ментор: Биљана Петровић, Радионица креативног писања Дечјег одељења БГБ
