Девојчица и змај
Некада давно у далекој земљи живео је један цар са породицом. Имао је четири сина и једну прелепу кћер. Били су јако богата и имућна породица. Синови су му помагали и пуно радили док је кћер била у двору и уживала у њеним лепотама.
Многи принчеви су питали за његову ћерку и хтели да је ожене, али цар није дозвољавао јер је била млада. Један дан мештани су позвали цара да га обавесте да се око његовог двора појавио чудан змај. Цар је помислио да му је змај дошао да му узме ћерку. Јако се уплашио и отишао у њену собу да јој каже да не излази напоље. Радознала принцеза није слушала оца и изашла је на балкон да види ко је то. Када је изашла није било никога. Стајала је пар минута. Окренула се о осетила је топла змајева крила око свог струка. Од страха је занемела. Није могла ни да врисне. Змај ју је одвео у своје гнездо. Тек када је свануло, цар и синови су видели да нема младе принцезе. Цар је све подигао на ноге. Читаво насеље је тражило његову кћер.
Дани су пролазили и од туге се цар разболео јер нису могли да нађу његову мезимицу. Њена браћа нису одустајала од потраге и заклела су се оцу да ће је пронаћи. Један од вредне браће је добио дојаву од птичице да је иза једног брда у гнезду видео једну девојчицу са змајем. Помислио је одмах да је то његова сестра. Позвао је браћу у помоћ и кренули су у правцу који им је птица рекла. Када су стигли, стварно су видели змаја. Кренули су ка њему, а змај је избацио ватру из уста ка њима. Браћа се разбежаше, а змај се још више узнемирио и још јаче стегну девојку. Покушао је да побегне са њом, али један од браће удари копљем змаја у срце.
Браћа узеше сестру и кренуше ка двору. Када су стигли, цар се обрадовао и оздравио када је загрлио своју мезимицу. Породица је поново била на окупу и живела срећно до краја живота.
Стефан Ђукић, IV-3, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак, Србија
Учитељица: Јелена Вемић
