ЛитерарноСтваралаштво

Стефан Ђукић – Октобарске боје у мом крају

Октобарске боје у мом крају

Драга госпођа нам је стигла у жутом ауту. Донела нам је кишне и хладне дане.
Октобар је месец у ком је природа већ промењена. Тада су већ облаци тмурни и кишовити. Нежно Сунце понекад мало засија. Веселе птице су већ у топлијим крајевима. Хладан ветар је толико јак да мрси косу људима својим рукама. Високо дрвеће је изгубило своје чаробно лишће. Мирисни плодови миришу на њивама. Маме и баке су увелико већ спремиле укусну зимницу. Вредне животиње скупљају храну и спремају склоништа за хладну зиму. У мом крају више нема деце напољу, зато што пада досадна киша и прави велике мутне барице.
Октобар месец је месец у коме су кишни, хладни и магловити дани чести. Досадно ми је јер кад је октобар месец не могу сваки дан да идем напоље.

Стефан Ђукић, IV-3, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак, Србија
Учитељица: Јелена Вемић