ЛитерарноСтваралаштво

СТЕФАН ФИЛИПОВИЋ – НА МОРУ

Лидија Марић Јовановић, литерарна секција „Разиграно перо”,
ОШ „Миле Дубљевић“ Лајковац

НА МОРУ

Кад је распуст идемо на море
јер морају сви да се одморе.
Том предивном азурном водом,
кренули смо бродом.
Морске јаке струје,
авантуре где сви негде јуре.
Изнад нас је диван плави свод,
а пиратски био је наш брод.
Топло море са небом се љуби
одједном нам задрхташе зуби,
неко са палубе викну на сав глас,
приближава се броду прави морски пас.
Престаје музика, прекину се нит
ка нашем броду јури прави кит.
Ја као пират не смем да плачем,
реп ћу киту одсећи мачем.
За златним мачем посеже рука
да виде они мене хајдука.
Приближавам се огради брода,
капетан ужурбано хода,
узимам двоглед у два-три скока
испред мог ока поиграва фока.
Узалуд моја жеља хероја
да постанем легенда Сунчев зрак
да сви причају колико сам јак.
Тако је то кад бродска господа фина
мисле кит од обичног делфина.

СТЕФАН ФИЛИПОВИЋ, VΙ-4

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com