Октобарске боје у мом крају
Јесен, то дивно годишње доба. Као да неки сликар слика по мом крају.
Али те прелепе слике не би могао да наслика ни најбољи сликар света. Оно што најбољи сликари не би могли, јесен успе. Ова рана јесен слика прекрасне јесење слике, а те јесење боје као да су из бајке. Мирис јесени се шири кроз мој крај и заголица нос неком пролазнику. Дрвеће је скинуло зелене хаљинице и обукло нове жуте, црвене и златне. Зелену траву заменио је шарени прекривач. Из тих шарених крошњи извири тек понеки врапчић који није отишао у топлије крајеве. У воћњацима из шарених крошњи извирују зрели плодови. Као крв црвене јабуке се шепуре пред нашим очима. Крушке стидљиво извирују својим златним главицама из шарених крошњи. Једино што ме занима у вези јесени је зашто она брише своју стару слику. Вероватно има инспирацију за нову, лепшу слику.
Јесен је сигурно једно од најлепших годишњих доба које имамо.
