Розе маца
Била једна розе маца,
Слатка, мала, неваљала.
Сва је била као чигра,
И волела да се игра.
Розе мацу сви су знали
И сви су се с њом играли.
Тата, мама, сека, бата
Сви од реда чак и деда.
Али дана једног рече:
„Збогом“ – рече и утече.
И тако из једног краја па у други
Маца трчи, жури, јури.
Да сви виде њене позе
И упознају мацу розе.
А кад оде, сви је траже,
Јер се са свима она слаже.
Сви би да је кући воде,
Розе мацу пуну моде.
