ЧУДНА ПРИЧА
Пробудим се ја једне вечери, и видим напољу дан. Устанем, видим тата спрема доручак у осам увече. Ништа чудно, зар не? Потражим ја тати да пијем око на јаје и поједем јогурт из своје омиљене тацне. Када сам завршио са доручком, школа дође до мене.
Учионица је ушла у мене. Седох ја на сто, а моје књиге за српски језик ставих на столицу. Мој друг Новак дође и пита ме: „Где си био до сада?“ Ја му све испричах, а он каже да је исто и код њега. Био је ово јединствен дан. Ушла је наставница српског и села у последњу клупу. Мало је каснила. Рекла је да можемо да играмо игрице. Тако се завршио тај час. Било је тако на сваком часу. Дошло је време да кућа дође до мене. Кућа је ушла у мене, као што чика Бранко рече у једној својој причи „Тек је брдо изишло иза сунца“, а лопта је била спремна да ме шутира, јер јој је био рођендан. После, њен рођендан је ишао код мене, позвао сам га да се играмо. Пошли смо напоље, обуо сам ноге на патике, обукао тело на јакну и изашао напоље. Отишли смо у шетњу, маркет је свратио у нас. Било је лепо. Кућа се вратила по мене. Стигао сам кући и кревет је легао на мене…
Пробудим се ја једног јутра и видим напољу мрак. Кревет устане из мене, излазим из собе и видим мама спрема вечеру.
Стефан Крстић, V-1, ОШ „Ђура Јакшић“ Јелашница, Ниш, Србија
Ментор: Снежана Јовић
