ЛитерарноСтваралаштво

Стефан Миливојевић – Прича са бакиног тавана

Прича са бакиног тавана

Свако дете је јединствено и различито, али је чињеница да ће свако истраживати и откривати свет око себе како би задовољило своју радозналост. Тако је и мене одувек привлачио један мрачан и прашњав кутак пун непотребних ствари моје баке које су за њу имале непроценљиву вредност. До тог кутка су водиле старе испуцане дрвене мердевине које су ме увек мамиле али и плашиле. Једном је радозналост победила страх и ја сам се нашао на тавану. Док сам померао паучину и слушао сипце како једу таванске греде, запазио сам стари фењер и вретено моје баке. Мом видокругу се препречио један велики точак од кочије који је висио на греди. Два прашњава сандука у ћошку су ме нечујно дозивала и ја нисам одолео искушењу, већ сам полако завирио у њих. Старе хаљине, избледеле црно-беле фотографије, старинска пегла и машина за шиће оставиле су ме без даха. Годинама, можда и вековима, ове ствари су живеле скривено и напуштено. Можда само личе на гомилу старудије, али ово су били антиквитети који се данас ретко где могу видети. Понекад се неки сунчев зрак провуче кроз цреп и обасја ово заборављено место, а тишину можда наруши неки пољски миш сакривен међу џаковима кукуруза.
Дечји жагор из дворишта ме опомиње на време и полако и неприметно силазим низ старе дрвене мердевине које шкрипе под мојим ногама. Остављам бакине успомене и враћам се у садашњост.

За Табла Фест 20
Стефан Миливојевић, 6. разред, ОШ “Љупче Николић“ Алексинац, Србија
Ментор: Славица Марковић