ЛитерарноСтваралаштво

Стефан Стојковић – А да будемо мало смешни?

А да будемо мало смешни?

У мом крају,
Све је, ето, тако,
Реке теку узбрдо,
Трешње расту наопако.

Па кад хоћеш да убереш,
Нема ништа ти да радиш,
Нити на њу да се вереш,
Само седиш, трешње береш.

Па те зовем као госта,
Ако није све то сан,
Још много ми трешња оста
И пелцер ћу да ти дам.

Стефан Стојковић, 5-2, Литерарна секција “Насмејани анђели”, ОШ “Олга Милошевић”, Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
Специјална похвала за поезију, Међународни фестивал поезије – Радовићев венац, новембар 2020. године.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com