Октобарске боје у мом крају
Стигла је јесен у мој крај у кочијама од бундеве.
Раскошне ливаде су скинуле своје шарене кошуље и обукле нове наранџасте. Цветови су сада увели. Поносно дрвеће се хвали својим новим хаљинама. Тек понеки лист падне на мокру траву. Окрутни ветар носи украсе природе. Дарежљива јесен је донела нове зреле плодове са њива. Уморне птице су отпевале последњу песму и одлетеле на југ. Широко небо стискају плашљиви облаци. Паркови су тужни јер у њима више нема игре. Досадна киша сваким даном све јаче пада. Све више сам у кући. У мојој кући се осети опојни мирис зимнице. Поново се враћамо у ђачке клупе. Нова генереација креће у школу.
Јесен, иако је досадна и тмурна, она има и своју лепшу страну коју људи не виде.
Стефан Турунташ, IV-3, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак, Србија
Учитељица: Јелена Вемић
