Царсто Небеско је на неки начин као зарада за наша дела и недела. Да бисмо опстали, родитељи раде, вредно, сваког дана како би купили оно што нам је неопходно. Исто тако нам је Царство Божије, морамо радити вредно за њега како бисмо живели вечно. Но Бог нам је као добар ”шеф” помогао како лакше да ”примимо зараду” још онда када је, на планини Синај, преко Мојсија послао на свет својих десет заповести.
Па многи би рекли да су они спашени и уживају у манама овог живота јер сматрају то даром од Бога јер никога никад нису убили, покрали… Чине ”све” што ће их спасити, што ће им донети живот вечни. Али то није све, није тако лако одупрети се греху, тој канџи демонској. Морамо се молити, истрајно, сваког дана и за себе и за ближње. Потребно је веровати, потребно најпре је да иштемо Царство Небеско, све ће нам остало доћи, даће нам Бог оно што нам је потребно да бисмо опстали овде на Земљи јер зна Он да је нама све то потребно.
Наравно, свако има право да се определи којим путем жели да иде, ко ће га водити тим путем, тако да Десет Божијих заповести нису заповест за сваког, онај је који изабрао ону лошу, злу страну, за њега, то су само предлози, пут који постоји као једна од опција. Бог наш зна сваког од нас још пре него што смо се родили и сваком ће дати шансу, показати онај прави пут. А онда, када изаберемо прави пут за нас ово постају заповести, показују нам на који начин, можемо да опстанемо на том путу, спасења и вечности.
Нама Господ наш показује правац, а који начин ако га ми не можемо видети?
Бог је у свима нама јер знамо да је Бог љубав, ко ће волети ако неће Бог, који је за нас грешне и сина свог послао на свет да нас ослободи греха. Он нам срцем показује пут, свако има у себи ту савест која нас наводи на добро, на оно што ће нас спасити. Но како је неописива љубав Божија и како је велика слава Његова, Бог нам је дао и заповести љубави, две најјаче заповести: “1. Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, свом мисли својом и свом снагом својом; 2. Љуби ближњега својега као самога себе“
Господ наш нас воли даје нам још заповести, још начина да одржимо равнотежу на овом путу, у коме нас зла сила, грех, на сваком кораку спотиче, хушка да скренемо, да окренемо главу од ближњег, брата, мајке, сестре, оца, друга, Господа свога, и ми морамо бити јаки, молитвом се бранити, од Бога затражити снагу и стрпљење.
Десет Божијих заповести су у ствари упут шта треба заобићи, чему се одупрети, шта је добро а шта није. Обогаћују нас и усавршавају, односно ми усавршавамо себе поштују ћи их и чинити оно што нас Господ наш саветује, на пример, поштујући оца својега и мајку своју, очувавамо породицу, суштину љубави, ако не пожелимо ништа што је туђе и не сведочимо лажно на ближњега свога, дајемо до знака другима да нам верују, ако не убијемо и крадемо, нећемо пожелети зло ближњему своме. Ако не правимо себи каквога идола или каква лика, лакше ћемо препознати Оца свога, односно препознати оно што није право.
На овом путу, нисмо сами, јер је Бог увек са нама, увек у нама, и то не значи да ће Он радити и бирати уместо нас али ће нас упутити тамо где треба. Бог нам даје ове заповести јер нас воли је неизмерна љубав Његова.
За конкурс ”Дани веронауке”
Стефан Вељковић, 8. разред, ОШ ”Вук Стефановић Караџић”, Крушевац, Србија
Ментор: Милош Брадаш
ДРУГО МЕСТО у категорији литерарни радови виши разреди
