Некада давно у земљи далекој,
Родио се Исус један дечак мали.
Са очима плавим, у слами некој
И погледом нежним који осмех мами.
Љуљала га мама, певала му тихо,
Шаптала му нежно да не чује нико.
Да ће бити звезда која душе води,
Да ће бити светац који земљом ходи.
А уснуло дете сањало је снове,
Како лађом плови у земље нове,
Како свима прича о вери чистој,
О посебној вери свима нама блиској.
Беше радост велика те хладне зимсе ноћи,
Играле су звезде, певао је Месец
И никада та радост неће проћи
Нити хоће, нити ће моћи.
За Девети таблин међународни божићни конкурс
Стефанија Спасојевић, 4/3, ОШ „Вук Караџић“ Крушевац, Србија
Ментор: Гордана Стевановић
Друго место у категорији средњи узраст
