Taбла је моја слобода
На великој табли у мојој школи,
Лако се лепо по њој пише,
А исто тако када се греши,
Са ње сунђер дебели брише.
Мисли ми слободно, док у њу гледам,
Нестварно брзо преко ње лете,
И ја се машти потпуно предам,
Пожелим да кажем – види ме свете.
Трчим ка теби, и руке ширим,
У сваки ћошак хоћу да завирим.
А опет, не знам зашто тако,
Морам вам рећи, није ми лако
Са табле мени увек се смеши,
Девојчица мала, златне косе
И сјајног погледа ко кап росе.
И престају снови да сам лекар
Што лечи људе када их боли,
Тад нисам пилот, и нисам сликар,
Велики глумац, познати пекар.
Само сам дете што први пут воли.
Смешим се тихо све више и више,
И молим сунђер да слику не брише.
