ЛитерарноСтваралаштво

Тадија Тодоровић – МОЈ ПАС

МОЈ ПАС

Дошао сам кући сам,
Био ми је леп дан.
Испод једног зеленог грма
Вирила једна њушка.

Потрчао сам као бесан
Прслук ми је био тесан.
Гле, једне мале оке
Тако светле и дубоке
Гледале су мене мило
Ко да им је дивно било.
Ухватих га нежно, лако
Па под трешњу све полако.
Мало псето умиљато
Видело је птица јато.
Трчало је по травици
Са мислима у главици.
Да ли мисли ко ће смети
Њему лако одолети.

Тадија Тодоровић, IV-3, ОШ „Милан Илић Чича“ Аранђеловац, Србија
Милијана Петровић, професор разредне наставе
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com