Тадија Тодоровић – Радовао сам се…

Животињска школаНа крају града, близу шуме,Постоји једна лепа зграда,Људи су чули да је то школа.Али каква школа?Да вам кажем, није баш лака,Све животиње, ђак до ђака.У првој клупи седи зека,

Николина Миленковић, предшколац, ИО Доње Кординце, ОШ „Милић Ракић Мирко“ Прокупље, СрбијаУчитељица: Јелена Бабић

Моја табла широка као свемирЗа мене је све чудесно, али сам сама себи најчудеснија.Нормално, ја нисам машина, али сам схватила да је човеков ум чудесна справа јер да није човековог ума не би