Тајана Вукобратовић – Божић

Крици самоће Непомично пробадање олује која нечујним корацима се шуња са њом, под ручицом сатканом од трња заједно зује крици самоће, док моја савјест почиње да куња. Из лабиринта сјећања покуш

Као кратак леп сан Било је вече. Већ се смркавало, а ја шетајући једном шумом гледала сам у стотине сићушних звезда расутих по васиони. Небо је било ведро па се могла видети и она најмања звезда,

Божић Дошао је Божић,Уноси се Бадњак.Сва су деца веселаВоле да једу медИ буду здрава као дрен. Ту је цела породицаНасмејаних лицаСлаве БожићРођење Христа. Дошао је БожићСа белом бундомПодели