Очима се не види све
Гледам дрво покрај пута
крошња му од пчела врви.
Срећу видим, а оно мука љута,
коријен му полако једу црви.
Лептир лети шарен као дуга
весео, прелијеп као сан.
Мислим срећа, али оно туга
лептир живи један дан.
И мачкица моја сива
не мјауче, она плаче.
Мислим гладна, не знам шта се збива
кад чух да је јуче изгубила маче.
Није све што око види
тако лијепо као што се мисли.
Многима души бриди,
јер су их проблеми притисли.
За Табла Фест 22
Тамара Јоковић, VIII, ОШ „Анто Ђедовић“ Бар, Црна Гора
Ментор: Светлана Кнежевић
