ЛитерарноСтваралаштво

Тамара Митровић – Мајско сунце у мом дворишту

Мајско сунце у мом дворишту

Дошао је мај, месец са највише цвећа. У мом дворишту има много цвећа које под мајским сунцем цвета.
Кад уђем у моје двориште највише се види једна ружа која расте чак до терасе. На тој ружи цвета милион миришљавих, румених цветова. Осим ње у дворишту је једно дрво малих белих ружа којој лишће обликује срце. Процветале су и друге руже. Велике розе латице су се раздвојиле у ружу већу од мог длана. Са друге стране су пупољале руже које су мале као моје око.
Опојни мирис се шири се од јасмина белог по целом дворишту. Осећа се чак на улици. Мали каранфили имају благ, нежан мирис који се осети тек кад им приђеш. На велике јелке слећу птице и чују се славуји у Боровњаку иза куће. Долазе мачке из комшилука које се пењу уз јелке и шетају кроз терасу. Моја баба час храни мачке, а час их тера. Иза куће у Боровњаку шета моја лепа куца Стела. То је мирна куца која не воли да лаје, али зато комшијски кучићи лају по целу ноћ.
Ипак, моје омиљено место на коме највише проводим време је тераса. На тераси имамо две саксије са палмама. Ту живе мој зека Пуфко и мачор Канџа. Зека је сиве боје чије крзно изгледа као зимска јакна, а Канџа је опасан мачор са шареним крзном и дугачким репом.
На тераси се мој брат Ђорђе и ја играмо, возимо ролере и сунчамо. На горњој тераси је мој тата направио две фотеље и двоседе на којима се сви одмарамо. Понекад мама постави сто на тераси и заједно ручамо док нас греје мајско сунце.
Волим мајско сунце зато што смо тада стално на тераси и у дворишту. Окружени смо цвећем, животињама и увек нам је лепо.

Тамара Митровић, IV/3, ОШ „Никодије Стојановић Татко” Прокупље, Србија

Учитељица Љиљана Соколовић

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com