ЛЕТО
Ево га лето,
отвари врата и зачу се тихи смех –
изађе сунце у сјају.
Не, то није био сјај као онај пролећни
и поносно затвори врата,
и рече: – Jа сам лето! Oво је мој пријатељ Сунце.
Ево га лето,
једва чекам да крену купања у базену
и руже процверају, црвене,
једва чекам да лето крене,
тај лепи, лепи цвет, процвета.
О, та лета!
И онда сунце јако засија,
како мени то прија.
Због тих трешања зрелих, ја се тако веселих.
И да обавезно поменем планину, тако мирну и фину,
просто да легнеш ту само и гледаш тамо овамо,
како је лепо овде у хладу
желим да запевам неку веселу баладу.
А небо погледај, сада је плаво,
није сиво као зими
и сада се јасно виде облаци бели,
то лето ме тако весели.
