Кад ја оматорим
Не знам још шта ћу бити кад порастем….имам велике снове а један живот…знам само да бих волела да радим у животу оно што волим: да чувам природу, имам пуно другара, да помажем људима, да научим све о компјутерима и скупим храброст да видим Месец и звезде у тишини свемира. Није само то, причаћу вам следећи пут, али оно што сигурно знам је шта ће бити када ја оматорим. Тада ће цела планета бити пуно измењена, ко зна шта ће све смислити, какве ће нам куће бити, можда ћемо путовати кроз време, живети 200 година, имати ванземаљце за кућне љубимце ….можда…а ја ћу наћи последњи кутак у природи, то ће бити негде у планини која пркоси времену и увек је иста…и радоваћу се киши као и сада, волећу сваку животињу коју сретнем, писаћу песме које се римују на начин који није тачан али је јако смешан…Наћи ћу место где се чује ехо и пуштаћу речи да путују…У тој кући ће расти дрво поморанџе јер ја јако волим поморанџе и не могу да замислим дан без тог сока….Зими ће ми сви завидети на низбрдици за санкање…само ће пењање узбрдо бити проблем, то још нисам смислила како да решим јер ми је и сад тешко а тада ће бити много теже…И пошто сам решила да никада толико не оматорим и не заборавим да се играм и уживам у свему око мене, кад падне мрак, ја ћу кроз прозор са планине гледати цео свет у једном оквиру и размишљати како је лепо живети….
Та Табла Фест 23
Тара Јеремић, трећи разред, ОШ „Јован Дучић“ Нови Београд, Србија
Ментор: Милица Газикаловић
Друго место на конкурсу за Фестивал дечјег стваралаштва „Табла Фест 23“ по одлуци Стручног жирија у категорији литерарни радови средњи узраст
