49. Нећу да кријем своје емоције
Сваког дана иста прича.
Понавља се.
Врти у круг.
Ах, шта све мораш да издржиш
да би испао добар друг!
Дође ми да викнем:
-Не могу сада!
-Престани! Нервира ме!
-Иди од мене!
Али моја душа задржава речи
и само ћути. Ћути и вене.
Желим да кажем, ал` уста занеме.
Сукоб никад не желим да створим.
Неизговорене речи остају у срцу.
И опет се изнова са њима борим.
Осећај нервозе, туге и беса
гризе моје срце, стомак и мисли.
Како да га ослободим и пустим од себе?
Моји страхови су га сувише притисли.
Страх од задиркивања, подсмеха и свађе
превлада над мојим унутрашњим ставом.
Како више са тим да се носим
и са бригама пуном главом?
Касније се питам: – Зашто ћутиш?
Осећај кајања ме ухвати снажно.
Схватим да имам шта да кажем.
Рећи своје мишљење је веома важно.
Доста је било скривања осећања!
Невидљива да будем више нећу!
Имам свој став и оно што ми смета!
Желим да осетим олакшање и срећу!
Оно што мислим увредљиво није,
кроз шалу ћу мудро одговор дати.
Попустљива нисам у толикој мери,
ко ми се обраћа то мора да схвати.
Крећем одмах да радим на себи,
пријатељ нисам ако увек све дам.
Штити ме осмех и то што јесам
и шала и хумор – то најбоље знам.
За Табла Фест 23
Тара Петровић, 8. Разред, ОШ „Вожд Карађорђе“ Ниш, Србија
Ментор: Милена Јовановић-Савић
Похвала на конкурсу за Фестивал дечјег стваралаштва „Табла Фест 23“ по одлуци Стручног жирија у категорији литерарни радови старији узраст
