Тара Станојевић – Ружа за Иву

Божић и златна парицаЈутрос је мама устала рано,у кући све је деловало нестварно,испод јелке, божићни поклони стоје,када то видим, пуно је срце моје.Колачи у рерни, мирисни,тек испечени, издв

МОЈА КУЦАМој ујак ме изненадиои кутију извадио.У кутији нешто шушкаИ вири мала њушка.Поче да ме њушиИ исправи уши.Има мале шапицеИ још мање окице.Много волим моју куцуОн ће да ми

А да будемо мало смешни?У мом крају,Све је, ето, тако,Реке теку узбрдо,Трешње расту наопако.Па кад хоћеш да убереш,Нема ништа ти да радиш,Нити на њу да се вереш,Само седиш, трешње береш.П