Шапутање је саставни део нашег ђачког одрастања. Шапатом причамо наше тајне, шапућемо о нашој првој симптији а по некад зачујемо и шапат о себи.
По некад зачујем, када легнем да спавам, шапат мог јастука који проговара: „Теодора, чујеш ли ме? Ту сам! Сећаш ли се, када си била беба и када је твоја глава била на мени? Увек би заспала као мало јагње на тек простртој слами. Твоје сузе су ретко, скоро никад, квасиле моје лице. Сећам се када си прохдала. Сви су били срећни због тога. Вежбала си сваког дана да ходаш и вежбала све док ниси дошла до стања када си била стабилна. Да ли ти је и даље у сећању дан када си први пут крочила у школу, када си кренула у „пачиће“ и први пут присуствовала приредби коју су за тебе и твоје другаре приредили у холу школе? Упознала си тада нове другаре. Био је то леп осећај, зар не? Још тада сте склопили пријатељство и постали нераздвојна група. Тако је остало до данашњих дана. Било је и свађа али оне нису утицале на другарство ваше, је ли тако? Још увек се држите као прст и нокат. Волела си увек да будеш у покрету. Једног дана су ти купили ролере, била си пресрећна. Тата је био увек поред тебе док си учила да их возиш. Одмах си почела да их возиш брже неко што је за почетника било нормално. Тата те је храбрио, пратио сваки твој покрет и аплаудирао ти. Био је пресрећан када си почела да их возиш сигурно и брзо. Често си, увече када легнеш да спаваш, причала тихо о протеклом дану. И ја сам се радовао са тобом. Знам да си брзо научила да возиш и бицикл, без помоћних точкића. Била си тада поносна и на себе и на свој успех. И тада је тата био уз тебе и радовао се твом успеху. Одувек си волела да црташ, још када си мала била. Црташ ликове, пејзаже, цвеће, животиње… То баш добро радиш. Толико си добра да си освојила и друго место на ликовном кокурсу о Михајлу Пупину. Био ти је то један од најлепших тренутака у животу. Када сте твоја другарица Тамара и ти чуле да сте освојиле треће и друго место, сигурно сте биле пресрећне. Чуо сам када си причала мами да сте се загрлиле толико јако и да си је ти подигла од среће. Она је била срећна због тебе а ти због ње“
Сазнадох о себи те вечери и оно што сам била заборавила. Бих поносна на себе. Додала бих још шапатом да сам одлична ученица четвртог разреда, у школи у Рибашевини, једном лепом селу у Лужничкој долини, у општини ужичкој.
За Табла Фест 25
Теодора Миковић, 4. разред, ОШ „Миодраг Миловановић Луне“, Каран, Издвојено одељење Рибашевина, Ужице, Србија
Мантор: Марица Вукић,учитељица
