Теодора Миткић – Пролеће

Погледај некад мене На длан ми паде кап снова Кроз главу пролазе твог имена слова Свако од њих ми пуно значи И тихо шапућу буди све јачи. Сунчеви зраци лице ми боје Срећу смишљају за нас двоје

Пријатељ ми је зато што....   Пријатељ ми је Месец, зато што није плашљив као зец. Зато што се не плаши ноћи и јутра када мора поћи. Пријатељ ми је Сунце, зато што обасјава плетенице једне лепе

Земља Ово је моја домовина,земља мојих прадедова,земља моје мајке и оца,земља коју воле сва деца. На југу је наше Прешево,уз Дунав пловно Кладово,најсевернија је Суботица,сврати до Ђетиње и Ужи