Божић – празник радости
Размишљајући о овој теми, читала сам и истраживала, и прочитала нешто што ми се веома допало. Наиме, ради се о томе да сви ми смишљамо свој пут, покушавамо да испланирамо живот и сваки следећи наш корак, али само Бог управља нашим путевима, плановима и корацима. Ако верујемо и чинимо добро, Божија милост ћа нас пратити. Зато што верујемо, славимо најрадоснији хришћански празник – Божић.
Божић је најсвечанији празник са најлепшим обичајима у мојој породици. Тада смо сви на окупу, сложни и срећни. Заједно учествујемо у припремама. Нећу сада да описујем шта се све налази на Божићној трпези ни ко се колико радовао новчићу у чесници, већ ћу писати о нечем другом.
Што сам старија све озбиљније схватам дух празника и све више уживам у њему. Још ми је свеже у сећању, када сам пре неколико година, на Бадњи дан, ишла са татом према Старом брду, атару изнад наше куће да насечемо бадњак. Претходне ноћи је нападао снег па је то додало чаролију празнику. Ходали смо лагано, снег нам је шкрипао под чизмама. Свежина ваздуха нас је опијала. Када смо сишли са главног пута и загазили у шумарак, тата ми је показао свеже трагове дивљачи у снегу. Објаснио ми је да, када падне снег, животиње морају да потраже храну на хранилицама које им ловци пуне, јер од снега не могу да пронађу да нешто поједу. Пошто је било рано јутро, у даљини сам чула завијање шакала, од чега сам се мало уплашила. У отвору једног дрвета, веверица је крцкала лешнике, изгледа да је огладнела па се пробудила. Било ми је забавно да све то посматрам и нисам ни приметила да смо већ насекли бадњак и да је време да пођемо кући. Ходали смо и причали, облаци паре су ми грејали озебли носић, а образи су ми били румени. Стигли смо кући и мама нас је сачекала и послужила врућим чајем. Не знам да ли ме је угрејао врућ чај или њен нежан загрљај. Наставили смо са припремама празника с радошћу у мислима. Сутрадан сам, после улоге положајника, решила да обиђем једну болесну баку и да једном слепом деки заложим ватру. Јер, Божић је и празник када треба да обиђемо болесне, утешимо тужне, помиримо посвађане и да светом раширимо Божију љубав. На Божић треба да праштамо, да будемо скромни, смирени и срећни.
Дух Божића треба да се осећа не само 7. јануара, већ током целе године. Требало би да нас подсети да постанемо бољи, да се волимо и поштујемо, да се радујемо ситницама и сваком новом дану.
За Шести таблин међународни божићни конкурс
Теодора Симић, VI/2, ОШ „Светозар Марковић“ Лапово, Србија
Родитељ: Јелена Симић
Друго место на Шестом таблином међународном божићном конкурсу у категорији литерарни радови старији узраст
