Христос Васкрсе, радост донесе
Веома волим хришћанске празнике, Божић и Васкрс, због лепих наших обичаја, припреме и времена које моја породица проведе заједно.
Школа у коју идем нема пуно ђака, броји чак половину оног броја када су њу похађали моји родитељи, али сви њени ђаци имају велико и племенито срце. Наиме, сваке године се пред празнике Божић и Васкрс организују хуманитарни базари, на којима ученици продају своје цртеже, честитке и украсе за симболичну цену. Сваке године намена је другачија: од одласка на екскурзију неког сиромашног детета, куповине опреме за фискултурну салу до уплате ужине за дете из хранитељске породице. Прошле године на базару је прикупљен новац за лечење болесне девојчице.
Освануо је Велики петак. Деца су се ужурбано кретала према црквеном дворишту са жељом да се што лепше украсе столови на којима ће бити изложена дечија уметничка дела, која су она са великом вољом и трудом урадила. Црквено двориште је било препуно, деца су стајала у групицама. Прилазила су штандовима и разгледала шта је на њима. Учитељи и наставници су били поносни на своје ученике, који су се потрудили да обезбеде што више предмета за продају. На штандовима су стајали пилићи, зеке, корпице и јаја направљени од различитих материјала и обојени разноврсним бојама. Ја сам имала задатак да обучем народну ношњу, стојим поред штанда и хвалим робу одељења V-2. Никад ми лепше није било у сестриној народној ношњи, нисам ни приметила да ми је цветна кошуља велика, ни да ми се тканица одвезала. Кике су биле уредно исплетене и на њиховим крајевима вијориле су се црвене машне. Родитељи су долазили на службу. После службе посећивали су штандове, разгледали, бирали и плаћали. Код сваког продатог предмета, другари и ја смо „бацили петака“, јер смо се радовали. Наша каса је била скоро пуна, као и касе наших другара из других одељења. Нисмо познавали девојчицу за чије лечење смо сакупљали новац, зато смо се и изненадили када су при крају продаје, дечица и родитељи почели гледати према једној од капија црквеног дворишта. Калдрмом је према нама корачала не девојчица, него анђео. Имала је црвену хаљиницу и ципелице а на глави црвену мараму посуту звездицама. Имала је најплавље, најдубље и најкрупније очи које сам икада видела. У њима се огледала туга али и нада да ће јој лек бити обезбеђен. Пришла је бини, на којој су до пре неколико тренутака дечица читала своје приче и песме на тему „Христос Васкрсе, радост донесе“ и када је приметила да има пуну пажњу присутних, рекла само једно: „Хвала“. Двориштем је одјекнуо громогласан аплауз. Није било особе на том шароликом базару да му у оку није заискрила суза.
Васкрс смо спремали под утиском хуманитарног базара и појавом девојчице Наде, за коју смо сакуљали новац. Схватила сам да је смисао празника да нас научи да треба помагати другима и да се дељењем срећа умножава. Сада знам да само када помажемо другима можемо бити радосни и испуњени.
За Други таблин међународни васкршњи конкурс
Теодора Симић, VI-2, ОШ „Светозар Марковић“ Лапово, Србија
Име родитеља: Јелена Симић
