СЛИКА СА ДЕКИНОГ ТАВАНА
Много волим да одлазим у кућу свога деде. То је кућа у којој је моја мама имала срећно детињство окружена љубављу старије сестре, маме, тате, деке, баке и прабаке.
Када сам код деде највише времена проводим у „радној соби“ која је препуна књига. Тада замишљам да радим у библиотеци. Ипак, једнога дана сам замолила деду да ми отвори врата кроз која се иде на таван. Био је пун прашине и паучине, али је мирисао на успомене. Хтела сам да мало истражујем. Отворио их је и ја сам угледала степенице. Корак по корак, попела сам сам се на таван. У једном углу је стајала пластична фонтана. Поред ње су биле кутије са старим часописима. Из једног сандука су вириле рашчупане лутке и воз без локомотиве. Чуњеви су испали из сандука. У углу поред прозора је стајала стара шкриња о којој ми је мама причала. У њој је био један ћилим, делови народне ношње, дукати нанизани на црвени конац, делови разбоја за ткање, једна кутија од обуће. Отворила сам је јер сам била радознала и у њој пронашла старе фотографије. На њима је било пуно младих људи у народној ношњи, жене су на главама имале беле мараме, а мушкарци шешире. Било је ту и коња упрегнутих у кола која су била окићена. У колима је била млада која је на глави имала вео беле боје, али се испод њега на њеном лицу огледала срећа. Поред ње је седео леп млад човек са танким црним брковима и гледао у своју жену. Иза младенаца су ишли чланови оркестра који су свирали хармонику и виолину. Неки човек, који је ходао поред њих, имао је на глави шиљату капу излепљену сликама, а у руци петла. Било је пуно дечице која су трчала иза.
Пошто је фотографија приказивала свадбу моје прабаке и прадеке, питала сам деду могу ли да је задржим. Дозволио ми је и ја сам је донела кући и урамила да чувам као сувенир са декиног тавана.
За Табла Фест 20
Теодора Симић, 3-1, ОШ „Светозар Марковић“, Лапово, Србија
Ментор: Данијела Ивковић Мујковић
