Тетка ми је чаробна
Идем из школе кораком лаким као газела. Пребринула сам нека важна испитивања и контролне вежбе. Надам се добрим резултатима. Немамо много ни за домаћи задатак. Нешто мало из математике и енглеског језика. Можда бих могла да пошаљем причу за конкурс.
Док размишљам о коме да пишем, звони ми мобилни телефон. Мелодија „Бижутерија“ од Јелене Розге ме подсећа да ме то зове моја тетка Даца, мамина сестра. Насмејем се када се сетим нашег дружења. Боравак код моје чаробне тетке ми је улепшао детињство. И, ето, зато ћу и писати о њој.
Можда ме неко не би разумео, али ја заиста мислим да је моја тетка чаробна, а на крају ове приче, помислићете и ви исто. Моја тетка има веома много интересовања и у свачему је добра. Обожава рукомет, а на штиклама хода као да је са њима рођена. Пише песме и приче за децу, а свог сина Луку и ћерку Дуњу васпитава као да је генерал Војске Србије. Вози оштро као да је возач формуле 1, а са децом као логопед ради са пуно стрпљења. Строго и принципијелно управља библиотеком, али је мајстор у заступању мојих права пред мојим родитељима. Расплаче се за ситницу, али се бори као лавица када зна да је у праву.
Теткин мозак ради 300 на сат. Иако пере судове, јавља се на телефон и заказује час. Док пегла веш, пева и даје интервју за телевизију. Води књижевне вечери без икакве припреме. Препричава било коју књигу коју је у животу прочитала. Набраја играче репрезентације Југославије и Србије у било ком спорту.
Мој први сусрет са чаробном тетком био је у породилишту, али се ја тога не сећам. Убеђивала је моју маму зашто је добро да за мене изаберу име Теодора, да би ми одмах по изласку у радосници написала акростих. И тако, за сваки рођендан, петицу или успех на осталим пољима, од ње добијем поклон са пригодном поруком. У стиху.
Али та њена оригиналност није ограничена само на писање посвете мени. Свака њена СМС порука је једно мало књижевно дело. А велика књижевна дела су и објављивана и има их укупно 13. Моја тетка је и члан Удружења књижевника Србије.
Свакога јутра, путујући на посао из Аранђеловца у Лапово, романтична душа моје тетке фотографише излазак сунца и води замишљене разговоре са њим. Наравно, она све то и записује па се ми одушевљавамо како сликом, тако и речима.
После свих ових набрајања, мислим да нема оног ко се неће сложити са мном да је моја тетка чаробна, најчаробнија на свету.
За Табла Фест 24
Теодора Симић, VII/2, ОШ „Светозар Марковић“ Лапово, Србија
Ментор: Небојша Поповић