НЕ ЗНАМ
Ових дана моја глава
мислим да је мало шашава,
не разумем саму себе.
Шта се са мном дешава?
Сестра ме често зове усред ноћи,
сањам нешто сасвим ново,
нити су коњи, нити принчеви,
мало су чудни моји снови.
У мислима су ми очи плаве
и прамен косе смеђи с једне луде главе,
један дечак из моје школе
као да ме у сновима зове.
Замислим се тако, негде одлутам,
као да по мору плутам,
не чујем кад ме зову по кући,
Боже, брука ће пући!
Свеска ми из руке бежи,
сваки домаћи је све тежи.
Мама виче: „Узми књигу!“
Изгледа да не схвата моју бригу.
Све би било у реду
да у собу није ушао тата
и рекао ми директно са врата:
„Моје мило, па ти си се заљубило“.
Тијана Ђорђевић, VIII-1, ОШ „Ђура Јакшић“ Јелашница, Ниш, Србија
Ментор: Снежана Јовић
