Божићна песма
У белини, где су брда снежна
у долини, где су залеђени потоци плитки
срећу се два погледа неизбежна,
ја и некакав, чудни Деда Витки.
“Смршо сам”, рече, “да не буде тужног детета
које због моје тежине кука,
напала ме супруга (а с њом и дијета)
за половину ми се смањила ширина струка”.
Због овог погледа тужног крива је шетња
да ње није, не би било ни оваквог призора,
у мојој кући влада невиђена пометња
мењају се украси, од паркета, све до прозора
Близу кућа звони звоно
јер шетамо ми ка граду
вичемо: „Избаци онај хлеб хроно,
убаци поново ону чоколаду!“-
За Четврти таблин божићни конкурс
Тијана Хил, 7-2, ОШ „Вук Караџић“, Београд, Србија
Ментор: Снежана Костадиновић, професор српског језика и књижевности
