Ученици IV/1 – Вајамо

Ширим обе рукеШирим обе руке као птица крила, Путујем у земљу у коју нисам била. Ширим обе руке, брза сам ко муња, Не спавам, још сам будна. Знање за земље имам, ту и тамо, И за опуштене песме не

Нешто што чујем свакога данашто ме прати и може бити рана,а опет и дашак срећекада око мог имена цвета цвеће.То је шапат благкоји је мени често драг,али некада ми нож у леђа забијејер га чине неи

ЉУБАВ НИЈЕ САМО РЕЧРука у руци и додир дланаУвек ми говори да нисам сама.Говори да љубав ту је, без иједне речи,Тај диван осећај нико не може да спречи.И поглед мио нешто ми каза,А да притом