Уна Новаковић – Лија

PRVE PAHULJEHladni sjeverni vjetar,zlatne jeseni sluga,sa krošnje prosu lišće,sa lišćem prosu se tuga.Na siva polja i staze,krov moje stare škole,u srca onih što cvijeće,ljeto i sunce vole.

ЈЕСЕНЗлатно сунце осветлело дан,прелепа јесен обојила сан.Бакарно, жуто, браон и смеђеима га свуда али све ређе.Лишће опада свакога дана,остаје само сува и гола грана.Таква је јесен на почетк

Нећу да кријем своје емоцијеМислим да као дете,на то имам права највишеда те питам драги свете:„Зар ратова није било превише?“Загледај се у очи било ког детета,у сваком оку исто се чита.Схват