Кад би табла испричала
Моја школска табла је мој пријатељ. Није обична табла. Она је велика, зелена са белим кредама. Када сам први пут тог првог септембра видела, одмах ми је била необична и највећа коју сам до сада видела.
Моја табла је увек уредна. Добра и вредна деца попут нас је редовно брискају. Када би табла проговорила, причала би дуго, дуго… Шта је све писано, шта је све видела, шта је све чула. Питање је велико? Некада знамо и сви ђаци заједно да пишемо по њој, наравно када нам учитељица дозволи. Зна бити украшена најлепшим порукама, најлепшим словима. Табла буде украшена нашим цртежима, пуна цвећа, дрвећа, лептирића и пчелица. Табла би испричала који задатак није тачно урађен и како је срећна када је тачно урађено све што је задато. Рекла би свима да највише воли редаре јер је они често купају да буде чиста и да блиста. Кад би табла испричала свој живот, причала би о бројевима, једначинама, рачунским операцијама, заласцима сунца, колико дечији цртежи воде у бескрај. Рекла би колико осећања могу да стану на једној зеленој табли. Све оно о чему размишљамо или маштамо, сањамо, може да стане на једној великој табли у нашој учионици.
Табла нама поручује, да је ту због нас ђака, да је редовно бришемо и чувамо. Она значи и нашој учитељици, табла је њена помоћница. Док исприча све, пуно тога и запише на табли како би нама сваки задатак био јаснији.
За Табла Фест 21
Уна Вељковић, 4/4, ОШ „Димитрије Тодоровић Каплар“ Књажевац, Србија
Учитељица: Мирјана Радовановић
Похвала на литерарном конкурсу за Табла Фест 21 по одлуци Стручног жирија у категорији средњи узраст
