Мама ми прича неке приче,
чини ми се да све једна на другу личе.
Спомиње косовске пределе свакога дана,
понавља да је то велика српска рана.
Њива ко њива, кућа као кућа мислим,
а у себи, иако сам дете, вриштим.
Није њива иста, нити кућа мала,
продато је све, за неке новце дедовину дала.
Куне бака, псује деда,
туђе заставе на крововима гледа.
Мрмља у браду и погурен хода,
џаба вам новци, све вредно дати се не прода!
Џаба вам новци, не можете све купити,
у тој кући, оплаканој, срећну породицу добити.
Џаба вам новци, не можете све купити,
мир, благостање и срећу нећете добити.
Џаба вам новци, не можете све купити,
здравље, праве пријатеље нећете добити.
И опет, џаба вам новци, не можете све купити,
мудрост, истину и поверење нећете добити.
За Табла Фест 25
Урош Ристић, 3. разред, ОШ „Свети Сава“, Косовска Митровица, АП Косово и Метохија, Србија
