МОЈА ПОРОДИЦА
Моја породица броји четири члана: мама, тата, старији брат и ја. Ујутру се кратко видимо, пре него што сви кренемо на извршење својих обавеза.
Први се кући вратим ја. Затим замном дође брат. Ми прво проверимо наше собе, да ли је све у реду. Распакујемо школске торбе. Брат оде по хлеб, а ја поспремим судове од доручка. Убрзо се и мама врати с посла. Док нам она припрема ручак, ми јој причамо шта смо радили у школи и шта треба да урадимо или припремимо за часове. Заједно распремимо сто и док је још дан помогнемо мами у пословима око куће. Тата ради по цео дан. Његов посао је поприлично тежак. Физички се јако умори. Кад дође кући, иако уморан , проведе вече са нама. Саслуша нас и саветује. Успе да се игра са нама. Причамо му шта нам се доголино, и он нама прича где је радио и кога је упознао. Кад брат и ја нешто погрешимо, саветује нас и учи како да будемо добра деца. Стално нам говори да без рада нема лепог живота. Да би могао да нешто радиш потребно је знање, то нам често понавља. Не наваљује да учимо, оставља нам да бирамо сами шта ћемо и колико. Зато често наводи примере других људи. Како су успели и зашто? Како су неки пропали и зашто? Тако нас тера да сами закључујемо и бирамо какав ће наш живот бити. Са мајком проводимо више времена. Она нам највише помаже у школским обавезама. Удовољава свим нашим жељама. Мама и тата имају иста мишљења у вези учења. Тако да нас понекад грди ако нешто не радимо како треба. Ипак, јако волим кад је она кући.
Брат је старији од мене једну годину. Слободно време проводимо заједно. Играмо фудбал. Често се посвађамо, али се брзо помиримо.
У својој се породици осећам вољено и сигурно. Знам да имам коме да се обратим ако имам проблем. Знам да ће разговор са родитељима да реши све моје дилеме.
Свака је породица посебна на свој начин. Ја своју волим највише. Кад порастем бићу као моји родитељи.
